sb-blog1

Moji koraci – Srđan Barašin

Dragi naši vjerni pratioci Glossa-bloga – Ovim izdanjem započinjemo mali serijal blog-članaka koje ćete moći pratiti u narednom periodu, u kojima će naši bivši polaznici opisivati svoje korake učenja njemačkog jezika i pisati nam o njihovom novom životu u novoj sredini. U nastavku možete da pročitate iskustva našeg bivšeg polaznika i banjalučkog blogera Srđana Barašina, koji trenutno studira na njemačkom govornom području u Beču.

Moji koraci – Srđan Barašin

sb-blog2Bio sam u sedmom razredu kad sam čvrsto odlučio da počnem učiti njemački. Tad mi se taj, mnogima mrzak jezik mnogo sviđao, vjerovatno jer sam svaki dan gledao Cobru 11. Odlučio sam da ću pisati zadaću čim dođem iz škole, da će mi sveska biti uredna, a ja učenik za ponos. Javljaću se svaki put, pa makar i ne bilo tačno, govorio sam sebi i jedva čekao da postanem uredni i vrijedni govornik njemačkog jezika.

Pretpostavlja li neko šta se desilo? Nije ni bitno, ali ja nisam naučio njemački. Jedva da sam znao reći kako se zovem. Ne zato što nisam želio i mogao da se potrudim, već zbog toga što je to u našem školstvu jedva moguće. I da, nisam bio jedini. Od nas dvadeset i nešto u razredu samo se jedan dječak uspio sporazumjeti sa nastavnicom (koja je jedva čekala da zvoni za kraj časa). I ne, on nije bio wunderkind, on je samo išao tamo u neki vrtić u Bavarskoj. Valjda se tamo i rodio.

Ne znam da li niko od nas u razredu nije mogao naučiti govoriti zbog udžbenika ili nas(tavnice), ali je sigurno bilo do svakog pomalo. Tako ja u osnovnoj školi nisam propričao njemački. Naprotiv, prestao mi se sviđati. A što se tiče serije, nastavio sam je gledati, naravno. Bar ona nije imala ništa sa mojim učenjem. Do kraja osnovne škole sam se “provlačio” na njemačkom i konačno prestao da imam kontakt sa njim. Iz tog razloga sam u gimnaziji učio ruski. Usput rečeno, ni njega ne naučih, ali to je već druga priča.

 Srednja škola se uveliko završila, njemački niko ne spominje. A i kad čujem za njega, na to gledam nekako apstraktno, toliko da samo počnem razmišljati o nečemu drugom. Sve do jednom! E baš do onda kad sam počeo razmišljati o tome da svoje školovanje nastavim u inostranstvu. Gdje baš tamo? U Beču. Pa tamo se priča njemački. Znam, ali recimo da vrijedi pokušati.

Moram priznati, vrijedilo je. Dva davno posvađana drugara, moj njemački i ja, dobismo novi početak. I to na intenzivnomsb-blog3 A1/1 kursu u Glossa centru, i tad mi se stvarno svidio. Više nisam morao svaki dan donositi revolucionarne odluke da ću pisati zadaću. Sad je sve nekako išlo samo od sebe, i volio sam svoju grupu. Oni se mene možda nikad neće opet sjetiti, ali ja ću se njih sjećati kao ljudi kojima sam se predstavljao pet puta dnevno, na njemačkom. Opisivao svoju radnu sobu i hobije, i na njemačkom govorio sve što mi je padalo na pamet, trudeći se da koliko-toliko bude pravilno, i isto tako zvuči. Priznajem da sam se u školi uzdržavao od tako slobodne komunikacije, jer smo u školi neprestano učili definicije, pričali smo srpski, a kao učili njemački. I to je, tek sad vidim, veoma loša kombinacija.

Da li mi je krenulo zbog sjajnog nastavnika, zbog udžbenika ili mene, ne znam, ali je sigurno bilo do svakog pomalo. Atmosfera u toj maloj učionici mi je rekla da ja to mogu. Kao što mogu. Da nije katastrofalno ako pogriješim pri slaganju riječi u rečenici. Iako nekad bude baš smiješno. A zdravo je smijati se. U toj učionici sam dobio ono što treba svakom početniku, a što se u školi ne dobija – samopouzdanje.

Možda previše mudrujem, ali život nam nudi razne učionice, a što se njemačkog tiče, kasnije se ispostavilo, ja sam izabrao baš dobru. U njoj niko ne galami ako se ne uradi zadaća, ili zakasni na čas. Mom profesoru je bilo drago kad počinje čas, a ne kad se završava. Bar se tako ponašao.

Da ne bude zabune, za tri sedmice intenzivnog kursa nisam pričao kao da mi je njemački maternji jezik, ali zahvaljujući tom intenzivnom kursu, naučio sam kako da naučim njemački. Sad studiram na njemačkom i kroz studije ga još uvijek učim.

Und ja, jetzt kann ich ohne Angst auf Deutsch sprechen 🙂

Posted in blog, Novosti and tagged , , .

glossa

?page_id=2